Рани радови на алегоричан начин излажу причу младих учесника студентских демонстрација, јуна 1968. у Београду: три младића и девојка Југослава, супростављају се малограђанској рутини свакодневнице. У жељи да „промене свет“, надахнути текстовима младог Kарла Маркса, одлазе у села и фабрике, да „пробуде свест“ људи, да их охрабре у борби за еманципацију и достојанствен живот. У том боравку и раду на терену се суочавају са примитивизмом и бедом али и са сопственим ограничењима, слабостима, немоћи, љубомором. Бивају и хапшени. Фрустрирани што је планирана револуција неостварена, три младића одлучују да елиминишу Југославу, свједока њихове неспособности. Пуцају у њу, прекривају је партијском заставом, пале њено тело, те од намераване акције остаје таман стуб дима који се диже у небо.
